Igor Stojanović iz Plavca kod Bojnika koji gaji višnju na oko dva hektara došao je na ideju i uspeo da napravi mašinu za berbu ovog koštičavog voća, jer ga je muka naterala, što zbog velikih troškova, niske otkupne cene i nesigurnog plasmana što zbog manjka radne snage za ovaj nimalo lak posao.
Igor ističe da je mašinu napravio u sopstvenoj kući i to uz pomoć štapa i kanapa. Računice za ovogodišnju berbu višanja nije bilo, otkupna cena niska, grad ubio rod, berači traže svoje, tako da je morao da se snadje i uspeo je. Mašinu za branje višanja opslužuje pet ljudi, u ovom su slučaju to bili članovi vredne porodice Stojanović iz Plavca. Jedan deo konstrukcije mašine Igor je sam napravio dok je kada je reč o tresnom delu kupio već postojeće aparate i sve to uklopio. Radom mašine koju je stvorio je zadovoljan. Medutim, iako je prinos dobar cenom nije zadovoljan kao ni svi ostali proizvodjači ovog voća.
„Mašina ima dobar učinak. Uz dobru ekipu dnevno može da odradi od 70 ara do 1. hektara, odnosno od 700 do 1000 stabala a sve u zavisnsti od starosti stabala“ ističe Igor i dodaje da je ove godine višnja nešto lošijeg kvaliteta ali je prinos ostao isti „Ove godine smo imali elementarne nepoge i sve to ima uticaja prilikom branja višnje. Ove godine prinos se kreće negde od 10 do 12 tona po hektaru.
Porodica Stojanović pod višnjom ima dva hektara od 5 do 15 godina starosti stabala zatim hektar pod šljivom, ali i zasad trešanja. Ova mašina u koju je uloženo novca u protivrednosti 3 hiljade evra ne računajući ideju i sopstveni rad, kako kaže Igor, ne može da se koristi za berbu trešanja jer se ovo voće bere sa drškom. Višnja i šljiva mogu jer idu u industrijsku preradu i proizvodnju, i hektar se obere sa pet ljudi za jedan dan. Na ovaj način može da se mnogo uštedi i isplati se, naročito ako to rade članovi domaćinstva. Igor Stojanović ne planira masovnu proizvodnju svog izuma da za sada ostaje u njihovom dvorištu.
